Evropa uložila 200 milijardi evra u EV sektor: Trka za baterijsku nezavisnost se ubrzava
Najnoviji podaci istraživačke organizacije New AutoMotive, objavljeni 11. maja 2026. godine, pokazuju da su zemlje Evropskog ekonomskog prostora i Švajcarska do sada akumulirale skoro 200 milijardi evra (oko 235 milijardi dolara) investicija u ekosistem električnih vozila i lanac snabdevanja baterijama. Ovaj masivni kapitalni priliv naglašava rešenost kontinenta da smanji zavisnost od azijskih dobavljača i izgradi sopstvenu industrijsku bazu.
Fokus na lanac snabdevanja baterijama
Analiza pokazuje da najveći deo investicija odlazi na izgradnju gigafabrika i preradu sirovina. Međutim, uprkos ogromnim uloženim sredstvima, operativni kapaciteti i dalje kaskaju za najavama. Oko 600 GWh planiranih projekata suočava se sa odlaganjima ili zastojima zbog visokih cena energenata i složene birokratije, što predstavlja izazov za evropske ciljeve o domaćoj proizvodnji.
Industrijski zakon o ubrzanju (IAA) kao novi štit
Ovaj izveštaj dolazi u trenutku kada Evropska komisija promoviše svoj novi Zakon o industrijskom ubrzanju (Industrial Accelerator Act – IAA). Ovaj zakon uvodi stroge "Made in EU" zahteve:
- Do 2027. godine: Dve trećine električnih automobila prodatih u EU moraće da koriste baterije proizvedene u Evropi.
- Sovereignty Premium: Procenjuje se da će evropska proizvodnja dodati oko 500 evra na cenu svakog vozila do 2030. godine, ali se to smatra neophodnom cenom za energetsku sigurnost.
Nejednaka distribucija i tržišna kretanja
Investicije su i dalje neravnomerno raspoređene, pri čemu Nemačka, Francuska, Španija i Mađarska privlače lavovski deo kapitala. U međuvremenu, organizacija Transport & Environment (T&E) u svom najnovijem progresnom izveštaju predviđa da će udeo električnih vozila na tržištu EU i Norveške dostići 23% do kraja 2026. godine, uz procenu da će cene EV modela dostići paritet sa benzincima u svim segmentima do 2030. godine, pod uslovom da se investicioni zamah održi.
Izazov kineske dominacije
Uprkos ulaganjima od 200 milijardi evra, Evropa se i dalje bori sa cenovnom prednošću Kine. Kineske baterije su trenutno i do 90% jeftinije za proizvodnju, ali evropski zvaničnici veruju da će se taj jaz smanjiti na 30% do 2030. godine kroz ekonomiju obima i inovacije u reciklaži baterija, što je takođe ključni deo novih investicionih paketa.
Stručnjaci zaključuju da je 2026. godina kritična za prelazak sa "najavljenih investicija" na "operativne fabrike", kako bi se osiguralo da evropska auto-industrija ne postane puki sklapalac tuđih tehnologija.
